Власник највеће ергеле у Србији: Рођен сам у штали, то ми је одредило судбину
Уз реномиране ергеле, са историјским педигреом, као што су Љубичево, Карађорђево, Зобнатица или Келебија, све је више оних у приватном власништву. Једна од њих може да се назове највећом у Србији бар по броју грла. Крајем септембра 2020. броји 137 пунокрвних грла.
Од тог броја је десетина пастува, велик број приплодних кобила, кастрата и остало су омад и ждребад.
Регистрована је за узгој, изнајмљивање и продају расних коња. Продају се утренирани коњи за професионалну вожњу фијакера и запрега, као и коњи за хоби вожњу и јахање.
Уз богат возни парк који садржи десетине возила за тренинг, прва је увезла у Србију и маратонско тренинг возило, а поседује више десетина фијакера међу којима се истичу више врхунских, профи-такмичарских.
Салон-музеј фијакера један је међу реткима у Европи.
Коњски јеловник подразумева три оброка дневно у просеку од 9 килограма зоби, а као десерт служи се врхунско ливадско сено које коњима даје неопходну снагу и лепоту.
Приликом сваког оброка додаје им се оптимална количина брикета – избалансиран додатак исхрани спортских грла. О кондицији коња ергеле Булић брине тим од 9 чланова.
А то значи свакодневну шетњу такмичара, тимарења и мазање копита. Поткивање коња је по војном систему: на сваких 45 дана. Власник ергеле Булић Миленко Радаковић помало хвалисав али нема шта да му се замери.
"Ми смо личка породица. Ја сам рођен као недоношче, мајка у трудовима није успела да стигне до собе, породила ме у штали поред коња. То ми је вероватно одредило судбину. Без коња не могу да замислим ни један дан, ни један сат, ни један тренутак. Непрестано су ми коњи у глави", каже.
Иако тврди да ово код нас не може да буде профитабилан посао, верује у будућност коњарства.
"Увек смишљамо нешто ново трудећи се да будемо у врху или при врху", наводи.
Међу првима су понудили изнаљмјивање фијакера, за венчања, свадбе, крштења, рођендана и других свечаности.
Добијају и понуде филмаџија. Коњи ергеле Булић ангажовани су у многим филмским продукцијама а најзначајнији су били филмови "Монтевидео – Бог Те видео", "Чарлстон за Огњенку" и "Јесен стиже Дуњо Моја".
